"Čini što ti hoćeš i to neka bude jedina mera. I ja ću slediti samo svoju volju, te ćemo se, ma koliko to zvučalo neverovatno, mnogo češće susretati u mimohodu, nego što izgleda moguće.
Jedina spona koja treba da veže ljubavnike je nevezanost.
Čini što ti hoćeš, samo me nemoj sputavati obećanjem da ćeš se javiti. Nemoj me vezivati čekanjem i mišlju da je ovaj telefonski poziv baš tvoj, da ovo zvono na vratima oglašava tebe. Razdire me tih stotinak metara čekanja, ta neizvesnost koja se budi zajedno sa zvonjavom budilnika. Držim se tih reči i čežnja prerasta u nepodnošljivo, postajući teret. I znam da ću jednog jutra, zajedno sa isključenjem budilnika isključiti misao o tebi. Pranjem zuba opraću želju za tvojim usnama. Umivanjem lica spraću tvoj lik sa sebe.
Ako je tvoje ime samo čežnja, odričem se tebe da bih se odrekla nje."
Z.P.
